AJMO RUŠIT, JEBEMUMATER

 

Despot i Šovo u akciji.

 

Despot je dobio stan. Htjeli smo se odmah preseliti u taj stan kosih stropova s viškom vrata. Trebalo je rušit dva zida. 

 

• Zašto nisi srušio?
• Veli Šovo da ne treba rušit. 
• A jesmo se dogovorili da ćemo rušit?
• Jesmo. Ne znam.
• Šta ne znaš?
• Ne znam jel pametno.
• Pametno je.
• Šovo veli da nije pametno.
• Šta?
• Da ćemo ih htjet opet dizat.
• A šta ja mislim?
• Da rušimo.
• Onda, šta?

(pauza)

• Ajmo rušit, jebemumater, ajmo sve srušit.
• Čekićem ćeš rušit?
• Dašta. Nego ću rukom?
• Pitam samo.

 

I opali onim čekićem svom snagom po zidu jedanput, dvaput. Zid se razvali kao kula od karata.

 

Gledam. Smijem se.

 

Šovo iz oblaka prašine bulji u mene i sjedi bijel kao spomenik.